Хоће Ирска преиспитати свој став о Лисабонском уговору?

У данашњем издању рубрике „Сада – интеракција са Европским парламентом“ коју реализују Радио Бугарска, Портал Европа и Европски институт, предлажемо вашој пажњи различите ставове о будућности Уговора из Лисабона у контексту француског председавања.

После ирског „не” Лисабонском уговору, Француска која је 1. јула преузела председавање Европском унијом, суочена је са тешким задатком – шта да предузме у циљу настављања процеса реформисања организације. Једна од хипотеза је одржати нови референдум у Ирској. Многи се, међутим, супротстављају таквој могућности, објашњавајући да притисак на Ирску да понови референдум може да повећа негативна расположења према уговору, па стога постоји и реална шанса да се негативан резултат понови. Али постоји и питање да ли је допустиво један мали проценат европских грађана да коче пројекат који се односи на скоро 500-милионско становништво Европске уније? Или пак је негативан глас Ираца израз незахвалности и непаметног понашања?

У ствари, ако погледамо испитивања, видећемо да је за Ирце чланство у Европској унији од изузетног значаја. Ирска је била међу најсиромашнијим државама, а после евроинтеграције и захваљујући својим способностима да на најбољи начин искоришћава средстава из европских фондова, сада је међу првацима на европској топ-листи у погледу Бруто домаћег производа по глави становништва. Тако да није случајно да се свугде говори о ирском чуду.

Француски председник Никола Саркози је одлучио да гледа на негативан однос Ираца као на инцидент. Управо Саркози је био политичар који је лансирао идеју о пријему Уговора о реформама европских институција као скраћена верзија одбаченог евроустава.
Шта треба да уради Француска и како да прокрчи пут Лисабонском уговору? Свој став по том питању представља француски политиколог Франсоа Фризон-Рош: “Уговор из Лисабона је одбацило скоро 800.000 Ираца и свакако ми можемо само да жалимо да је њихово“не” на неки начин блокирало 480 милиона Европљана – каже он. – Сада, међутим, то “не” треба размотрити веома озбиљно, јер нам оно показује да треба водити рачуна о очекивањима свих европских грађана. Мислим да све више Европљана страхује од пријема нових чланова. Сматрам такође да постоји неко мимоилажење између онога што европска елита сматра корисним и европског друштва, које инсистира на више конкретних одговора. И још, ирско “не” не доводи у питање оно што зовемо изградњом Европе. Уговор из Лисабона је добар са тачке гледишта повећања овлашћења Европског парламента у циљу афирмисања «ефикасније» Европе, али, нажалост, он није довољно јасан једном делу грађана, што је заиста штета. Ипак мислим, да ће бити пронађено одговарајуће решење и донете конкретне мере у погледу Ираца, како би Европа била у стању да и даље иде напред.

Радио Бугарска је анкетирао становнике Софије тражећи њихов став о резултатима ирског гласања. Постављено питање је гласило овако: “Да ли бисте ви, као Бугари, били задовољнији ако Брисел решава више ствари него ли влада у Софији?”
“Сматрам да свака држава треба да сачува свој суверенитет и идентитет – каже студент Христо Хубанов. – То не би сметало заједничким европским законским нормама који су једнаке за све. Тренутно међународно право је изнад националног у склопу Европске уније, тј. државе чланице организације најпре узимају у обзир клаузуле међународних уговора, а тек затим текстове свог устава. То, међутим, не означава да су бугарски закони незначајнији од општеевропских легислатива”.

“Мислим, да сваки народ сам треба да одлучује о свом развоју – сматра етнолог Ангел Гоев. – Али када је неки народ члан друге веће заједнице, он у сваком случају треба да води рачуна о законима те заједнице, јер не може свако да ради што год хоће. Ипак, мислим да ми, Бугари морамо да сачувамо свој идентитет, али у складу са захтевима споља.”

“Моје је мишљење да и поред чињенице чланства у Европској унији што нас обавезује да хармонизујемо наше законодавство са општеевропским, ја бих волео да очувамо свој идентитет и национални суверенитет – додаје наставник Светла Панајотова. – Дакле бугарска влада не би требало да узима у обзир све препоруке Брисела. И овде као и у осталим државама чланицама треба да се одржавају референдуми о различитим проблемима.”

Да ли је потребно одржати ново гласање о Лисабонском уговору у Ирској и да ли је то могуће са правне тачке гледишта? Предлажемо вам коментар Џефрија Кијтинга, амбасадора Републике Ирске у Софији: “Ситуација у Ирској је таква да ратификација Лисабонског уговора тражи одржавање референдума – објашњава он. – Проблеми с правне тачке гледишта не постоје. У овом случају ради се о политичком проблему, јер морамо рећи људима који су се већ изјаснили по том питању: “Гласајте поново и то на различитији начин!” Очигледно треба да поставимо питање другачије.”

Да ли је могуће Уговор из Лисабона да ступи на ступи на снагу без ирског “да” и да функционише у 26 уместо у 27 држава и да ли је могуће да Ирска напусти Европску унију?
“Обзиром на садашње околности ратификација Лисабонског уговора без било које земље чланице је незамислива – сматра Џефри Кијтинг. – То би значило тражити промене у фундаменталној природи Европске уније. А Ирска свакако не жели да се то деси. Ми смо активан члан организације 35 година и настојимо да и даље будемо у средишту догађаја, а не ван њих. У ствари, сва испитивања јавног мњења у Ирској показују да друштво подржава идеју о постојању тог европског пројекта.”

Аутори: Блага Георгиева, Елена Каркаланова, Ива Летникова
Превод: Александра Ливен